Видео

Разговор са најбољима

Питали смо професора Милана Стојковића зашто се одлучио за овај посао и који је кључ успеха. Ево шта нам је он рекао о томе...

После одслуженог војног рока уписао сам ПМФ у Београду, смер географија, махом због друштва које је студирало тамо. У почетку нисам размишљао шта ћу да радим, али пошто се 90-их година завршио период квалитетног живота у Србији нисам имао много избора и како је у неким борским школама било посла, вратио сам се у Бор. Више није било избора занимања и пошто се десило да у неким борским школама буде посла, вратио сам се у Бор. У Гимназији радим од 1991. године. У почетку сам мислио да је то привремено, међутим...

Имао сам среће да тада, као и сада радим у средини која је сигурно најздравија у Бору. У гимназију долазе млади људи жељни знања од којих су многи постали познати лекари, инжењери, професори, научници, правници, менаџери успешних фирми,...

Професори који су радили у Гимназији били су врхунски професионалци у свом послу, што ми је много олакшало овај заиста специфичан и тежак посао, јер треба увек бити спреман за стотинак паметних људи дневно који прођу кроз мој кабинет. Притом треба остати сконцентрисан и способан за њих и њихове потребе, често занемарујући своје личне проблеме.

Што се тиче мог слободног времена немам га пуно, а моје активности су везане за потпуно друге сфере живота и посла. Оно мало времена што ми преостане проводим ван града на Борском језеру. Зими углавном скијам.

Све у свему, мислим да ми је живот прилично испуњен. Врло сам задовољан оним што сам постигао у животу. Мислим да је за то поред великог труда било потребно много среће и добрих пријатеља.

Лазар Делић, IV-1

Милица Магдалиновић, IV-1

Марија Грекуловић, IV-1

Александар Богдановић, IV-1

Мило Шаиновић, IV-1

Veni, Vidi, Velja

-Дуго сте чекали на интервју са професором који је сигурно омиљени свим

ученицима којима је икад предавао. Ми смо успели да га контактирамо и он нам је радо

изашао у сусрет и одговорио на неколико питања.

*Реците нам нешто о себи?

-Ја сам професор средње-млађе генерације, не спадам више у најмлађе професоре ове

школе, али без обзира на то, већ четврти пут сам се нашао на врху поштовања и

популарности међу професорима. Наравно, нијансе су у питању и надам се да ће следеће

године доћи до промене. Ове године пуним четрдесет година и испраћам своје треће

одељење, за које имам утисак да је највише гласало за мене, јер ми је врло чудна

коинциденција да сам сваке године од кад сам њихов одељенски старешина проглашен за

најомиљенијег професора. Надам се да не лобирају, ха-ха!

*Које су Ваше вредности?

-Па знате како, пошто сам рођен на дан државности Француске, 14. јула 1979, вредности

су – Слобода, једнакост, братство (Liberté, égalité, fraternité).

*Када сте и зашто дошли у Бор?

-Мање-више, познато је да нисам рођен у Бору. Рођен сам у Пироту 1979. године. Завршио

сам гимназију, друштвено-језички смер, а након тога и Филозофски факултет у Београду,

историју. Овде сам дошао 2007. године, због посла, јер тада није било много посла за

наставнике историје, па сам морао да променим место боравишта.

*Да ли волите да читате и која Вам је омиљена књига? Да ли бисте препоручили и

другима да је прочитају?

-Књига због које сам највише и заволео историју и која ми је на неки начин најдража је

историјски роман који описује живот војника у Првом светском рату “Српска трилогија”

Стевана Јаковљевића. Скоро је приказан и филм заснован на њој, зове се “Заспанка за

војнике“. Књигу бих препоручио свима, јер приказује Први светски рат кроз судбину

обичног војника, а не опусује рат као потребу за ратовањем, већ је мање-више антиратни

роман.

*Да ли имате неки хоби?

-Опште је познато да играм шах, то ми је пасија. Желим да ученике подстакнем да

развијају мождане вијуге јер је шах у исто време и друштвена и интелектуална игра.

Такође, пратим и спорт, посебно кошарку која ми је омиљена.

*Шта је било пресудно да одаберете историју?

-Од малих ногу сам заволео историју, највише под утицајем мог деде, који ме је увео у

свет историје, пре свега читањем народне поезије и литературе.

*Колико дуго се бавите послом наставника? Да ли сте задовољни ученицима којима

предајете?

-Пре него што сам дошао у Бор, радио сам и у Београду у Основној школи “Вук Караџић“

у Сремчици. Тамо сам радио 7 месеци. Након тога сам служио војни рок и потом дошао у

Бор по конкурсу за посао, као што сам већ рекао. Наравно да сам задовољан својим

ученицима. Ја сам био амбициозан студент, имао сам жељу да се бавим науком, али нисам

успео да остварим те своје амбиције, иако сам био на магистарским студијама. У суштини

са задовољством радим у школи са квалитетним ученицима где могу своја знања да

 поделим са њима, да они не науче само онолико колико им је потребно за оцену, већ и да

кроз дискусију отворимо неке нове видике.

*Неки савет или рецепт за изванредну дисциплину ученика на Вашем часу?

-Постоји само један начин, то је репресија. Нисам човек који прибегава том начину, не

важим за неког баш попустљивог професора што се тиче дисциплине на часу. Мислим да

су ученици наше школе разумни и да све може да се оствари кроз дијалог и да се повишен

тон понекад мора употребити да би се умирили и да би пратили оно што се дешава на

часу.

*Реците нам неку анегдоту са Вашег часа коју ћете заувек памтити:

-То је било још на почетку каријере, када је једна ученица одговарала лекцију везану за

Грађански рат у Русији, и у књизи је писало “Мајку Русију су напустили многобројни

Руси...“, онда сам ја питао како се звала држава после успостављања власти бољшевика и

она је без размишљања рекла Мајка Русија.

*Шта бисте препоручили ученицима који су тек уписали или који ће тек уписати

гимназију?

-Сматрам да ученици који упишу гимназију имају најбољу проходност на студијама, то се

посебно односи на млађе генерације због увођења новог концепта полагања завршног

испита, кроз општу матуру, која ће једино гимназијалцима омогућити широк избор свих

занимања. Поред тога, гимназија нуди широка знања, имамо и добар васпитни рад, добру

сарадњу између ученика и професора, ђачки парламент и разне активности које су нама

доступне, спортске секције, културне активности. Нема насиља у школи, што је јако

битно, овде влада културна атмосфера.

*Шта бисте променили у нашој школи?

-Оно што је најпотребније нашој школи јесте ИТ технологија, нова рачунарска опрема,

интернет, пројектори макар у неким учионицама, јер је то нешто што је потребно млађим

генерацијама.

*На шта сте најпоноснији када је у питању Ваш рад и ангажовање у нашој школи?

-Најпоноснији сам када добијем резултате пријемних испита и када сазнам да је већина

ученика којима сам предавао уписала одговарајуће високе школе и факултете. Посебно ми

је драго када се то деси ученицима којима сам био одељенски старешина.

*Која је Ваша порука ученицима?

-Послужио бих се Сократовом изреком “Знам да ништа не знам“, јер колико год учили

никада нећемо све знати.

-Још једном се захваљујемо и честитамо професору Велимиру Пејчићу!

 

Лазар Делић, IV-1

Анђела Савић, IV-1

Владимир Љубомировић, IV-1

Репрезентативац

 

Ђорђе Петровић, ученик четвртог разреда наше школе, бави се једном не

свакидашњом спортском дисциплином и веома је успешан у њој. Реч је о

планинарској оријентацији.

1. Можеш ли да нам кажеш нешто више о спорту којим се бавиш? Како изгледају такмичења на којима

учествујеш?

Спорт којим се бавим је планинарска оријентација и представља једну од спортских дисциплина у планинарењу

поред спеологије и алпинизма, орјентиринга и планинарског трчања. Такмичења на којима учествујем су део

лиге Србије и има их десет у току године. Организују се на различитим планинама у Србији са циљем да упознамо

природне лепоте наше земље и заснована су на проналаску контролних тачака које нам задају судије

Планинарског савеза Србије.Такмичари су подељени по категоријама у зависности од година старости: пионири,

јуниори, сениори и ветерани.

2. Како си дошао на идеју да се бавиш овим спортом?

Идеју да се бавим овим спортом добио сам кад сам имао 7 година, када је група дошла у моју школу и

презентовала планинарски спорт и објаснила нам шта он представља. Највише ми се свидело то што се пуно

путује, упознају људи из других клубова и природне лепоте Србије.

3. Које си успехе постигао?

За све веме бављења овим спортом освојио сам много медаља, а најзначајније су ми оне из 2018. године када

сам са својом екипом био најбољи у Србији и као такав добио место у репрезентацији Србије са којом сам

освојио 2. место на Балканском шампионату.

4. Које су предиспозиције за бављење овим спортом?

За бављење планинарством нису потребне никакве предиспозиције, осим да волите природу и да сте друштвена

особа, све остало се научи.

5. Коме можемо да се обратимо ако желимо да се бавимо овим спортом?

Свако ко жели да постане планинар може да дође у наше планинарско друство, попуни упитник са личним

подацима, уплати чланарину и кроз обуке биће оспособљен да буде планинар. Оспособљавање се врши кроз

основну и специјалистичку обуку како на планини Стол тако и на планинама које одреди Планинарски савез.

6. Најзанимљивије такмичење?

Најзанимљивије такмичење ми је било на Авали ноћу где смо оставарили рекорд стазе и освојили прво место,

као и такмичење у Македонији на Охриду на Балканском шампионату где сам учествовао као репрезентативац.

 

Марија Грекуловић, IV 1

Милица Магдалиновић, IV 1

Ђорђе Петровић, IV 1

Обележавање Борине недеље

Ове године, обележавање "Борине недеље" укључује низ манифестација на које сте сви позвани:

- 26.марта у 18h је књижевно вече под називом "Борин аманет" у Народној библиотеци Бор;

- 27.марта у 18h је позоришна представа "Последња шанса" у Музичкој школи;

- 29.марта у 17h одржаће се концерт школског бенда у Дому омладине Бор.

Упознајте наше професоре

Наташа Чорболоковић – енглески језик

   -Шта највише волите код свог посла?  Распусте! Волим рад са децом, иако је понекад захтевно и тешко бавити се овом професијом.

   -Шта Вам најтеже пада у послу?  Најтеже ми падају оцењивања, испитивања и састављање тестова.

   -Да ли Вас посао који радите испуњава?  Испуњава ме помисао да на позитиван начин обликујем младе умове.

   -Која је Ваша дефиниција успеха?  По мом мишљењу, успех је сатисфакција оним што човек јесте и оним што чини.

   -У чему сте (током живота) били највише успешни?  Рекла бих да сам најуспешнија управо у својој професији (али има још простора за напредовање).

   -Коју врсту музике слушате?  Волим разне врсте музике, али углавном слушам поджанрове рок музике.

   -Где бисте волели да отпутујете?  Куба је мој дефинитивни избор због свега што нуди.

   -Да ли имате хоби? Ако имате, зашто сте се определили баш за њега?  Мој највећи хоби је читање, зато што је то једна од мојих највећих љубави.

   -Шта сте последње прочитали и зашто бисте ту књигу препоручили ученицима?  Дело „Моја борба“ –Карл Уве Кнаусгор.

   -Коју бисте супер моћ волели да имате?  Волела бих да имам неко дугменце којим бих могла да укључим и искључим своје емоције по потреби.

   -Који би био наслов Ваше биографије?  „Наташа, жена која је само желела да мало више спава“.

Светлана Чорболоковић – биологија

   -Шта највише волите код свог посла? Подучавање и педагошки рад са ученицима.

   -Шта Вам најтеже пада у послу?  Администрација: писање планова рада, ђачких књижица, сведочанстава, вођење педагошке документације и извештаја.

   -Коју врсту музике слушате?  Тренутно не слушам музику, а ако бих слушала, била би то лагана музика, оно што спада у озбиљну музику.

   -Где бисте волели да отпутујете? Волела бих да видим нешто што је мистериозно и неистражено: остатке цивилизације Инка у Јужној Америци.

   -Који је Ваш хоби? Чувам мачке, зато што их јако волим.

   -Шта сте последње прочитали и зашто бисте ту књигу препоручили ученицима? „Моја бака вам се извињава“ –Фредерик Бакман. То је савремена књига, лако читљива и поучна.

Илић Стојановић Сања – математика

   -Шта највише волите код свог посла?  То што се увек нешто дешава. Не бих себе могла замислити да седим 8 сати у канцеларији. „Дружење“ са младим људима даје ту динамику.

   -Шта вам најтеже пада у послу?  Оцењивање! Понекад мислим да не бих успела „поштено“ да оценим све ученике макар постојале оцене од 1 до 30. Такође ми тешко пада и административни део нашег посла који постаје све тежи и обимнији (то је оно што се не види, што се ради поподне, у „слободно“ време).

   -Која је ваша дефиниција успеха?  Да си испуњен на свим пољима живота: љубав, посао, породица, и да си окружен људима које волиш и који те воле.

   -У чему сте (током живота) били најуспешнији? У младости сам се бавила рукометом, али како врхунско бављење спортом тражи пуно одрицања, определила сам се за науку, тако да могу рећи да је један од мојих највећих успеха што сам прва у генерацији завршила факултет и била студент са највишим просеком. 

   -Који је Ваш хоби? Волим да читам, пишем, цртам, а недавно сам научила да штрикам па тако смирујем живце и лечим стрес.

   -Шта се налази на првом месту Ваше листе жеља? Да моја породица буде срећна, да су сви живи и здрави. 

   -Шта бисте урадили да Вам је ово последњи дан живота?  Отишла бих вероватно са својом породицом и људима које волим на неко прелепо место, напила бих се и певала цео дан!

   -Да можете да путујете кроз време, где бисте отишли и које би то време било? Отишла бих у прошлост, у време балова на двору неког краља. Плесала, носила хаљине са кринолинама, мачевала се и јахала коње.

   -Који би био наслов Ваше биографије? „Како преживети живот у телу математичара са уметничком цртом“.

Јелена Бухингер – психологија

   -Шта највише волите код свог посла? То што пуно времена проводим са интелигентним, инспиративним и младим људима и сваки дан се уверавам да поред њих има наде и за нас.

   -Да ли Вас посао који радите испуњава?  Да. Када код ученика који долазе код мене видим позитивне промене, онда све у шта верујем и шта радим има смисла. 

   -Коју врсту музике слушате и зашто бисте је препоручили ученицима?  „NEW WAVE“, „ELECTRO“, „HOUSE“, „FUNK“, „SOUL“. Свакоме бих препоручила. Нема шансе да се осећате лоше док у позадини „иде“ фанк.

   -Где бисте волели да отпутујете?  Чека ме Јапан. Као мала сам лагала децу да ми је деда из Јапана. Та фасцинација Јапаном је остала до данас. Мислим да је осећај као да обилазите другу планету, а не другу државу.

   -Шта сте последње прочитали и зашто бисте ту књигу препоручили ученицима?  Није последње, али јесте најбоље –„Моја борба“- Карл Уве Кнаусгор. Ко се усуди да почне (има 6 делова), вероватно ће више живети у Карловом свету него у свом.

   -Коју бисте супер моћ волели да имате? Волела бих да имам клона који би уместо мене, присуствовао свим састанцима одељенског и наставничког већа.

   -Да можете да путујете кроз време, где бисте отишли и које би то време било? Никада нећу да опростим мами што ме није родила 50-их, да уживам у свему што се дешавало 60-их, 70-их и 80-их: од моде, музике, филмова, преко политичких ставова, до стила живота.

Ксенија Радојковић – латински и француски језик

   -Шта највише волите код свог посла?  Волим саму материју коју предајем ученицима,језике којима их подучавам и рад са младим људима који су пуни животне енергије.

   -Да ли Вас посао који радите испуњава?  Да, у већини случајева, јер у раду са младим људима и ја се осећам полетно, енергично и чујем много занимљивих ствари о којима не размишљам на исти начин. 

   -Која је Ваша дефиниција успеха?  Данас је успех задржати здрав разум и моралне вредности, радити оно што волиш и трудити се свакодневно да будеш најбоља верзија себе.

   -У чему сте (током живота) били највише успешни? Највећим успехом сматрам то што сам постала мама једне девојчице и што се трудим да је одгајам у складу са својим уверењима.

   -Који је Ваш хоби? Тренутно немам хоби, али када бих имала времена бавила бих се кувањем на неком вишем нивоу.

   -Шта се налази на првом месту Ваше листе жеља?  Путовање, после жеље да моја породица и ја будемо здрави.

   -Коју бисте супер моћ волели да имате?  Да могу да излечим свако болесно дете на свету.

   -Да можете да путујете кроз време, где бисте отишли и које би то време било?  Отишла бих у Версај из 17. века и дружила се са Лујем XIV. (хуманизам и ренесанса)

   -Који би био наслов Ваше биографије?  „Ретро дама“.

 

 

                                                                                                   Бранка Стојановић, III-3

 

Наша реч - online

Headway

The meaning of life is 42.
- The Hitchhiker's guide to the Galaxy
Cogito ergo sum.
- Rene Descartes
Onaj koji ima za šta da živi može podneti bilo šta. 
- Friedrich Nietzsche
Ljudi često imaju puno poštovanja prema onima koji se uzdignu brzo,
iako se ništa ne diže brže od prašine, slame i perja.
-Lord George Byron
Strah seče dublje nego mač.
Ništa ne gori kao zlato.
Smeh je otrov za strah.
-Game of Thrones
Prema zakonu čovek je kriv ukoliko naruši prava drugih ljudi.
Prema etici on je kriv ukoliko samo pomisli da to učini.
-Immanuel Kant
Lepo je slaviti uspeh,
ali je isto tako važno obeležiti i lekcije neuspeha.
-Bill Gates

Neki ljudi osećju kišu,
drugi samo pokisnu.
-Bob Marley
Demokratija je rešenje zagoetki
svih ustava.
-Karl Marks
Neki ljudi osjećaju kišu, drugi samo pokisnu.
Neki ljudi osjećaju kišu, drugi samo pokisnu.
 
Neki ljudi osjećaju kišu, drugi samo pokisnu.
Neki ljudi osjećaju kišu, drugi samo pokisnu.
 
Neki ljudi osjećaju kišu, drugi samo pokisnu.